Др Трајан Качина, рођен је у Темишвару 1985. године. Основну школу завршио је у Николинцима, а потом гимназију „Борислав Петров Браца“ у Вршцу. Дипломирао је на Факултету за историју на Западном универзитету у Темишвару, где је завршио и мастер студије. Титулу доктора историјских наука стекао је на истом универзитету 2014. године.
12 година је радио као професор историје у школама са предавањем на румунском језику на територији Јужног Баната.
Активан је у научним истраживањима историје Вршца и околине. Објавио је више научних радова и рецензија у домаћим и иностраним публикацијама за историју и археологију, на српском, румунском и енглеском језиком.
Члан је Центра за историјске и археолошке студије при Факултету за Историју на Западном Универзитету у Темишвару, а учествовао је и у археолошким истраживањима Римског града Тибискума.
Од 2021. члан је Управног одбора Завода за културу војвођанских Румуна.
Ожењен је, отац четворо деце.

Мајa Ристић Лажетић, чланица градског већа за социјалну политику, из Вршца, рођена је 1978. године, по образовању Мастер специјални педагог - реедукатор психомоторике. Специјалност јој је превенција и ресоцијализација лица са поремећајем у понашању.
Завршила је едукацију из Опште и специфичне реедукације психомоторике, а такође поседује и сертификат Тренера асертивне комуникације.
Радно искуство започела је 2000. године у Предшколској установи Зрењанин, а од 2005. године па све до данас, запослена је у Школи за основно и средње васпитање „Јелена Варјашки“ Вршац.
Удата је, мајка једног детета.

Др Јеленa Ђокић, чланица градског већа за здравство, из Вршца, рођенa je 1982. године, по образовању лекар специјалиста психијатрије.
Поседује сертификат Психотерапеута - примарног нивоа Рационално - емотивне бихевиоралне терапије.
Од 2010. године запослена је као клинички лекар у Специјалној болници за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић“ Вршац, где и данас ради као доктор специјалиста Психијатрије
Од ове године, налази се на функкцији начелника Одељења за афективне поремећаје и психозе шизофреног спектра у овој установи.
Удата је, мајка двоје деце.

Мирослав Лепир, члан градског већа за образовање, из Павлиша, рођен je 1982. године, по образовању Мастер дипломирани инжењер машинства.
Од 2009. до 2012. године радио је за компанију ТСС Јуроп, на радном месту машински инжењер конструктор, а од 2012. године запослен је уу Школском центру „Никола Тесла“ у Вршцу као професор машинске групе предмета.
Учесник је међународног образовног пројекта Европскле комисије кроз програм Еразмус плус који се односи на увођење технологије 3-Д штампе у наставни процес средњих стручних школа.
Члан је пројектног тима - пројекта „Знањем до посла и паметног развоја Баната“ који се реализује у партнерству са Универзитетом „Политехника из Темишвара.
Члан је Савета за безбедност саобраћаја Града Вршца као и Савета Високе струковне школем за образовање васпитача „Михаило Палов“ Вршац.
Ожењен је, отац двоје деце

Слободан Јованов, члан градског већа за пољопривреду и заштиту животне средине, из Вршца, рођен je 1980. године, по образовању Дипломирани инжењер пољопривреде.
Од 2006. до 2016. године радио је у више привредних друштава која се претежно баве пољопривредном делатношћу.
2016. године изабран је за члана Градског већа, ресорно задужен за пољопривреду.
Активно учествује у процесу комасације земљишта у чему Град Вршац заузима лидерску позицију у Србији и успешно је остварио сатрадњу са Немачком агенцијом за развој (ГИЗ)
Значајно је допринео јачању капацитета удружења пољопривредника као што су произвођачи меда, сунцокрета, а посебну пажњу посветио је унапређењу сарадње са вршачким винарима.
Учествовао је у борби против узорпације земљишта што је готово искоренило овај проблем у Вршцу и допринело издавању већих површина државног пољопривредног земљишта и закуп.
Отац је једног детета.

Дејан Чебзан, члан градског већа за инфраструктуру, из Вршцa, рођен je 1982. године, по образовању Мастер менаџер
Од 2005. па све до 2016. године, био је запослен у предузећу „Пасат“ доо Вршац
Од 2016. године налази се на месту Руководиоца угоститељста и туризма ЈКП „Други октобар“ Вршац, а од 2019. године до сада обављао је функцију в.д. директора предузећа „Хелвеција“ доо Вршац
Ожењен је, отац једног детета

Маркo Рашић, члан градског већа за спорт и омладину, из Вршца, рођен je 1990. године, по образовању Дипломирани васпитач и Дипломирани економиста.
Почев од 2017. године до данас, запослен је у ЈКП „Други окотобар“ Вршац, где је радио на пословима стручног сарадника у набавци, стручног сарадника у Паркин сервису као и шефа службе Паркинг сервиса.
Оснивач је Удружења за побољшање положаја младих „Из принципа“ Вршац
Организатор је више семинара, едукација младих, разних спортских и хуманитарних догађаја у нашем Граду.
Дугогодишњи је члан спортског колектива Клуба малог фудбала "Форум" Вршац, који се такмичи у професионалној футсал лиги Србије.
Током ванредног стања 2020. које је уведено због пнадемије вируса Ковид-19, био је кординатор мреже волонтера Града Вршца где је био ангажовано преко 200 младих Вршчана који су пружили подршку најстаријим суграђанима током трајања мера ограничења кретања, снабдевајући их свакодневно животним потребштина, лековима и куваним оброцима.

Славишa Максимовић, члан градског већа за рурални развој, из Вршца, рођен je 1963. године, по образовању Економски техничар.
У претходне четири године обављао је функцију члана Градског већа ресорно задуженог за Рурални развој и координацију месних заједница. На истој функцији налазио се и у пероду од 2013. до 2014. године.
Заслужан је за унапређење функционисања месне самоуправе Града Вршца након избора за Савете месних заједница 2017. године што је резултирало видним враћањем поверења мештана сеоских насеља у Град Вршац.
Отпочело је решавање кључних комуналних проблема вршачких села. Основано је партнерство за регионални развој са општинама Пландиште и Бела Црква што ће омогућито доделу бесповратих средстава, а оставрена је и сарадња са регионим аиз Европске уније.
Радио је на унапређењу спортских садржаја, изграђена је сала у Великом Средишту, планира се завршетак сале у Уљми и почетак изградње у Гудурици. А савремени спортски терени направљени су у Ритишеву и Потпорњу.
Ожењен је, отац двоје деце