Данас је у препуној Конгресној дворани Центра Миленијум пред више стотина суграђана, спортиста, родитеља, представника локалне самоуправе и Теквондо асоцијације Србије одржана комеморација поводом смрти познатог вршачког тренера Бориса Горјупа.

Након минута ћутања и спортског теквондо поздрава од стране Борисовог колеге, такође познатог тренера Марина Дуића, најпре се у име породице и пријатеља обратио његов пријатељ из најранијег детињства и кум Саша Црнобрња који је присутнима готово хронолошки испричао детаље из живота Бориса Горјупа и упознао их са његовим приватним животом и путем који је морао да прође до свог успеха. Након обимног излагања Црнобрње, присутни на комеморацији имали су прилике да погледају видео пројекцију слика и клипова из приватног и професионалног живота.

По завршетку филма који је изазвао бројне емоције међу присутнима обратила се градоначелница Вршца Драгана Митровић. " Данас смо се окупили да одамо последњу почаст једном изузетном човеку и великом спортисти који је својом посвећеношћу, талентом и храброшћу обележио последње три деценије како у вршачком тако и у националном спорту. Иако нас је Борис Горјуп прерано напустио, његово наслеђе ће заувек остати у нашим срцима и колективној свести нашег града. Током своје каријере, он није био само врхунски спортиста; као тренер био је инспирација генерацијама младих вршчана, симбол храбрости и одлучности. Од како је довео теквондо као потпуно нови спорт у Вршац, кроз године такмичења и тренерског рада, он је показао шта значи борити се за снове и превазилажење препрека на путу до шампиона, представљајући узор младима који сањају о великим достигнућима.Осим спортских достигнућа, Борис је пре свега био изванредан човек и ван терена. Својим ангажовањем у Спортском савезу Града Вршца, кроз едукацију и организацију разних такмичења дао је немерљив допринос развоју школског спорта, а по чему је данас наш град препознатљив у целој Србији. Његова скромност, истрајност и воља да помаже другима представљали су прави пример његовим ученицима. Био је ментор многима, подршка онима којима је била потребна, а истински пријатељ свима. Борис је поред свог доприноса у спорту и образовању, са својом супругом Маријом нашем Граду подарио и предивну породицу Матеју и Мињу који су већ сада успешни ђаци и спортисти, а сигурна сам да ће корачајући шампиони. Данас, док се сећамо његовог изванредног доприноса спорту и друштву, нека нас његов живот инспирише да будемо бољи, да постављамо високе циљеве и да их остварујемо са истом истрајношћу којом је он то чинио" истакла је у свом обраћању градоначелница Драгана Митровић.

Из угла најуспешнијих спортиста које је Борис Горјуп тренирао своју причу испричала је двострука олимпијска шампионка из Лондона 2012. и Токија 2021. Милица Мандић која је у свом излагању Бориса представила као изузетног тренера, врсног педагога и великог другара којег су ученици обожавали због његове способности да шири осмех и позитиван дух и када је било најтеже на тренинзима и припремама.

На самом крају комеморације, у име свих колега и тренера националних селекција обратио се генерални секретар Теквондо асоцијације Србије Мирослав Кркљеш иначе Борисов саборац од најранијих дана који је у свом обраћању прошао кроз цео опус професионалне каријере Бориса Горјупа и указао на његов немерљив допринос овом спорту у нашој земљи. "Бориса сам упознао давне 1992. године у сали теквондо клуба Графос на Белим Водама у Београду. Чим сам га видео био сам одушевљен са њим. Био је момак који је ударао најјачи бандал левом ногом у сали у којој је било пар степени хладније него напуљу те зиме. Борис је као и ја, обожавао овај спорт у ком смо провели скоро цео живот. Није нам био проблем да вежбамо у прљавим, хладним и загушљивим салама за разлику од данашњих услова које имају теквондисти, али како кажу тешка времена стварно стварају велике људе. Сигуран сам да овај наш спорт сада не би имао овако велики значај да Борис и људи који га воде сада, нису вежбали и живели у таквим условима. То младе генерације и спортски радници не смеју да забораве и морају да цене. Борис је више пута био првак Југославије, дугогодишњи тренер репрезентације, високо образован. О томе како је водио национални дрес најбоље је говорила наша најуспешнија такмичарка и освајачица првог злата на Олимпијским играма у овом спорту Милица Мандић, а такође и његова рођена сестра Тамара коју је увео у теквондо спорт и која је била дугогодишњи сениорски репрезентативац и освајач многих медаља. Напоменућу и то да су многи репрезентативци и тренери често захтевали да Борис буде део тима на европским и светским првенствима због позитивне енергије и професионалне помоћи у освајању медаља." навео је Кркљеш у свом излагању.

Борис Горјуп сахрањен је данас на Градском гробљу у Вршцу, а иза себе је оставио супругу Марију, сина Матеју и ћерку Мињу.