Положај
Укупна површина града износи 10 км2 са 180 улица, 11 тргова и 3 булевара.
Надморска висина у центру града је 94 метара.

Особеност географског положаја Вршца и особина рељефа подручја општине, чине не само различитост у односу на већину других панонских градова, него и разноликост, богатство и лепоту предела. Вршац се налази на 450 7’ 11’’ северне ширине и 210 17’ 54’’ источне дужине на надморској висини од 118 м, површине 10 км2.

Основни елементи који карактеришу географски положај су:
- Припадност Паноснком басену,
- Погранични положај и близина Румуније,
- Висинска разуђеност рељева нетипична за простор Војводине,
- Развијена путна мрежа и добра саобраћајна повезаност са окружењем.

Најзначајнија предност Вршца, у односу на окружење је изузетно стратешко повољна географско-саобраћајна локација, јер се општина налази на важном међународном путном правцу Е-70, који спаја два паневропска коридора, и то X и IV.

Што се тиче експлоатације минералних сировина у општини присутни су каолин и силицијум.

ЛОКАЦИЈА

Вршац, један од најлепших банатских градова, налази се у североисточном делу Србије, односно југоисточном делу Војводине уз руб Панонске низије, у подножју и на обронцима Вршачких планина. Део територије општине Вршац заузима простор природног резервата Делиблатске пешчаре, познате као "Европска Сахара".

Налази се североисточно од Београда на удаљености од 84 километара, од границе са Румунијом удаљен је свега 14 км, од Темишвара 77 км, административног седишта западне Румуније, а од Новог Сада удаљен је 147 км. Суседне општине су: Бела Црква, Ковин, Алибунар и Пландиште; а већа насеља која се налазе у окружењу су: Опово, Ковачица, Алибунар, Пландиште, Бела Црква, Ковин, Панчево.

Вршац одликује добра повезаност са околним местима, као и градовима у овом делу Војводине, и то како у друмском тако и железничком саобраћају. У самом Вршцу налази се железнички гранични прелаз према Румунији а друмски код Ватина. На три килиметра од центра града налази се Пилотска академија ЈАТ-а, а у оквиру ње и аеродром за мање авионе и авио-таxи.

ГРАНИЦЕ

Општина Вршац се налази у југоисточном делу Војводине, у јужном Банату, у коме својом висином доминирају Вршачке планине, са Гудуричким врхом (641м), највишим врхом Војводине. Граничи се са Републиком Румунијом са источне и североисточне стране, атарима општина Пландиште са северозападне, Алибунар са западне, Ковин и Бела Црква са јужне стране.

Општина по величини територије спада међу највеће у Војводини (налази се на 4. месту по величини војвођанских општина). Град Вршац је седиште општине у југоисточном делу Баната. Подручје општине Вршац заузима 801 км2 и обухвата 24 насеља.

ТЕРИТОРИЈА

Подручје општине Вршац простире се на површини од 801 км2, коју карактерише равничарски предео Панонске низије.

Богатством геоморфолошких облика општина Вршац се разликује од већине општина Војводине. Идући од нижих ка вишим пределима, на овом простору могу се издвојити следеће основне морфолошке целине: депресије, алувијална раван реке Караш, лесне терасе, лесне заравни, Делиблатска пешчара и Вршачке планине. Делиблатска пешчара и Вршачке планине представљају најизразитије морофолошке мотиве овог простора, са високим степеном развојних потенцијала.

Вршачке планине имају релативно мало пространство 171 км2. Највиши је Гудурички врх са 641 м н.в., који овом висином чини Вршачке планине највишом тачком Војводине. Подгоринске делове Вршачких планина чине абразивне површи акумулативног порекла.

На крајњем југозападу простор општине је дубоко зашао у Делиблатску пешчару, где се налзи једино насеље унутар Пешчаре – Шушара. Са асполутном висином већом од 180 м, терен Делиблатске пешчаре се лагано спушта према северу, североистоку и истоку, прелазећи у јужнобанатску лесну зараван, која се завршава у линији насеља: Парта, Загајица, Избиште и Уљма. Северни, северозападни и североисточни делови општине се налазе у источнобанатској депресији, која је истовремено и најнижи терен у оквиру општине (75 м). Између ова два морфолошка облика, лесне заравни и депресије, пружа се лесна тереса, која је прилично разуђена, заокружена водоплавним теренима и алувијалним развнима. У југоисточном делу општине, у уском појасу формирана је алувијална раван Караша.

Чињеница да подручје општине Вршац лежи на више рељефних целина – утицала је на формирање мреже насеља, изградњу мреже саобраћајница, као и густину насељености. Простор општине Вршац, разуђен на овакав начин, даје могућности за широк спектар активности.

РЕЉЕФ

Ниже, заравњено земљиште простире се између Делиблатске пешчаре и Вршачких планина, надморске висине од 80-100 м. Ово је површина од 630 км2, а користи се за ратарску и виноградарску производњу.

Вршачке планине представљају географски масив чука и брада која се природно надовезују на Карпате. По свом постанку нису везане за Карпате, много су старије, па су својеврсни геолошки реликт у Панонској низији. Вршачке планине су део некадашње планинске масе. Праве планинске облике добиле су знатно касније, када су извршена велика распадања и спуштања околних површина у дубине, а читава Панонска низија била покривена водом, позната као Панонско море. Када се вода сасвим повукла остао је планински масив са високим котама, брдима и брежуљцима.

Аутохтоне Вршачке планине су састављене од палеозојских кристалних шкриљаца кроз које се местримично пробијају гранити. Стене кристалног шкриљца углавном се пружају правцем север-југ. Подбрђа су покривена понтским и дилувијалним наслагама, док су нижи предели са дилувијалним и алувијалним наносима. Вршачке планине на крајњем југо-истоку Баната, имају претежно облике брско-брежуљакстих предела чији централни део има планински карактер. Вршачке планине стрмо се дижу од Капелиног брега (Капеле - 252 м) и Куле (399) преко Турске главе, Ђаковог врха, Вршачког врха, Лисичје главе, и у благом луку према југоистоку преко Кулмеа маре, успеле на Гудурички врх (641), највишу тачку у Војводини. Од Гудуричког врха, преко Седла и Мале чоке, Коркане и Вершишора па све до реке Черне висина постепено опадала. На Вршачким планима постоји више превоја и поточних долина: Превала, Широко било, главица Солило, долине Козлук и Мајдан, превоји Каменица и Коркана који се са јужне стране супушта у Физешки поток, а са северне у долину Лесковица.

Попречни профил вршачког горја је асиметричан. Према северозападу падине су стрме – спуштају се без одсека у Мали рит. Тако је на сектору од Вршца до Малог Средиште, а одатле па све до Марковца северна подгорина потпуно прелази у ниже пределе. Насупрот северној, цела јужна подгорина се спушта степенасто у ниже пределе – од Куле и Турске главе на Магарећи брег, од Ђаковог врха на Павлишко брдо, са долинама Црвенком и Дубравом. Испред села Месића висина расте тако да на Главици достиће 315 м, да би поново прешла у ниже пределе – Појана маре, Доњи арђеш и Карбумари.

Северна и јужна подгорина избраздане су малим долинама и вододерина. Важније поточне долине се Шемица, Марковачки поток који протиче поред Марковца, Гудурице и Великог Средишта и улива се у Мали Рит. Поред Козлука, на северној страни, налазе се долине Мајдан и Алажура, као и вододерина Ђавоља јазбина. Са јужен стране, код села Месића извире истоимени поток који у горњем току протиче кроз пространу долину, сужен протиче кроз Вршац, да би на излазу из града протицао кроз прокопани канал. Код Сочице поток Физеш протиче кроз пространу долину.

Вршачке планине опкољене су са северне и јужне стране брежуљакстим земљиштем – на северној страни од 100-200 м, а на јужној висини брежуљаског земљишта опада, да би потпуну нестала у долини реке Караш. Виснина појединих брежуљака не прелази коте од 150-170 м. Нижи заравњени предели налазе се само на северозападу. То је издужена узвишица са просечном надморском висином око 100 м на којој су: Ат, Црвенка, Лудош, Утрина, Локва и Стмоглавица. Највиша тачка у Ату је на 115 м.

Вршачки предео је прилично сиромашан водотоковима природног порекла. Једина река је Караш, који извире у Румунији и протиче недалеко од Вршца. Месић, највећи од неколико потока, извире у брдима изнад истоименог села и протиче кроз сам град. На територији јужног Баната изграђена је од XVIII века до данас, читава мрежа канала за одвођење атмосферских и подземних вода. Највећи је канал Дунав-Тиса-Дунав, који пролази на око десетак километара од Вршца. У самом граду је вештачко језеро које је уређено као градско купалиште, а у близини, у Великом риту постоји рибњак површине 965 ха, познат и као станиште великог броја врста барских птица и друге дивљачи. Подручје обилује многобројним планинским изворима, артешким бунарима, изворима термалне и нискоминералне воде, ритским воденим површинама и рибњацима. У непосредном окружењу је природни резерват Делиблатске пешчаре и реке Дунав и Нера.

Број насеља у општини са природним водотоковима је 15.

КЛИМА

Клима је умертено континентална са специфичностима субхумидне и микротермалне, на коју утичу антициклони са Атлантика, Средоземног мора и са севера, незанемарујући је и утицај орографско-хидрографских услова на овом подручју. Климатски параметри, наведене климе, негативно утичу на водни биланс земљишта са аспекта пољопривредне производње са једне стране, а са друге стране, повољни су за појаву наглог надоласка поплавних таласа, у сливовима бујичног карактера. Просечна количина падавина износи 550 мм, а просечна годишња температура је 11,50Ц.

Зиме су благо оштре и понекад снеговите са средњом температуром у фебруару од 2,10Ц.
Пролећа претежно кишна и кратка са средњом тремпературом у априлу од 11,90Ц.
Лета су претежно сува, дуга и топла са средњом температуром у јулу од 21,50Ц.
Јесен је благо кишна, топла и дуга са просечном температуром у окторбру од 12,10Ц.
Прелази између годишњих доба су умерени. Просечне падавине су 748 мм/м2.

Ваздушна струјања чине 7 ветрова, брзине од 2 до 7,7 м/сец, учесталости од 4 до 20,5% годишње, 271 дан у години. Посебну специфичност Вршцу даје кошава, снажан ветар у југоисточном Банату. Најчешће дува у рано пролеће и позну јесен, односно у хладнијој половини године. Брзина кошаве је променљива и креће се од 18 до 40 км/х, а поједини удари и до 140 и више км/х. Осим кошаве често дува северац и северозападни ветар.
  • informator
  • banner_prenos
  • E uprava
  • Objedinjena procedura
  • FFS
  • banner_Uvid