|
Посебне споменике историје и културе представљају вредности архитектуре. Вршац има сачуване поједине грађевине и читаве комплексе амбијенталне целине што представља лепе примерке разних стилова, посебно барокне и сецесијске епохе. Реконструкцијом фасада сачувана је њихова аутохтоност и потенциране су њихова инвентивна богатства, чиме и сам град добија своје посебно обележје. Међу овим зградама су и објекти који имају свој историјски, привредни, етнографски и архитектонски значај.
Трг Саве Ковачевића, некадашње средиште трговине и занатства, данас је претворен у угодну пешачку зону окружену неколицином занимљивих здања. На броју 15 је зграда некадашње гостионице "Код два пиштоља"; у овој гостионици подигнутој крајем 18. века (1813) накратко је боравио вођ управо скршеног српског устанка Карађорђе пре но што је наставио за Русију. Да би платио свој боравак, Карађорђе је власнику дао два своја вредна пиштоља који су постали заштитни знак ове гостионице. Посебно је занимљива дворишна фасада ове куће која се одликује тремом са лучним отворима. На истом трга од 1868. стоји кућа коју је подигао Ђорђе, брат Јована Стерије Поповића на месту старије у којој се родио овај великан српске књижевности. Стерија (1806-1856) је био правобранитељ, писац и оснивач Народном музеја и Академије наука у Београду, данас најпознатији по својим комедијама у којима је шибао лицемерје и остале мане тадашњег војвођанског друштва. Последња жеља Ђорђа Поповића испуњена је 1974. када је кућа предата Књижевној Општини Вршац, издавачком предузећу које окупља месне писце и која овде данас држи своје књижевне вечери и изложбе. У згради се данас налази и књижара "Драганић" у приземљу, као и винарија "Раб" смештена у подруму.
На углу улица Кумановске и Стевана Немање налази се здање Старе апотеке знано и као "Апотека на степеницама" због свог необичног прлаза улазу. Кућа у којој се налази потиче из средине 18. века а од 1784. овде ради најстарија вршачка апотека ''Код Спаситеља''. Ову намену здање је задржало до 1965. када је прикључено овдашњем Градском музеју. Првобитна фасада је преобликована у складу са класицистичким схватањима средином 19. века али је остало непромењено до данас: висок кров на два спрата на којем су се сушиле лековите биљке, велики подрум за складиштење залиха на хладном и, наравно, мале степенице које воде до улаза. Зграда је приземна. Данас су ту смештене сталне изложбе: ''Из историје здравствене културе јужног Баната'' и поставка посвећена успомени на славног сликара Пају Јовановића (чији брат је радио у апотеци) која поседује неколико његових вредних дела, међу њима и репрезентативни портрет краља Александра Карађорђевића.
Десно од апотеке, већ на следећем углу налази се румунска црквица Светог Спаса подигнута у мешавини стилова којима доминирају византијски елементи али и жута клинкер-опека.
У Дворској улици на броју 6 крајем 18. века извесни Вилхелм Шенхајм поклонио је плац за изградњу синагоге. Изгрђена је у дворишном делу, јер је Јеврејима било забрањено да граде своје богомоље на уличној линији. Ова синагога је била у употреби све док су Јевреји имали своју заједницу у Врашцу и постојала је све до почетка шездесетих година 20. века, када је срушена. Тако је уништен важан траг постојања једне значајне грађевине.
Дворска улица добила је име према Владичанском двору који се налази на њеном броју 20 окружен француским парком затвореним барокном оградом. Двор је подигао између 1750. и 1759. вршачки владика Јован Георгијевић као резиденцију банатских епископа, којој сврси и данас служи. Двор је преправљан у више наврата, последњи пут 1904. када му је прочеље прерађено у богатијем нео-ренесансном и нео-барокном стилу. У његовој унутрашњости најлепша је капела посвећена Светим Арханђелима Михаилу и Гаврилу такође из 18. века са чудотоворном иконом Пресвете Богородице и изванредним барокним иконостасом и иконама Николе Нешковића. Поред тога у двору се чува и богата збирка портрета црквених великодостојника, икона, старих књига и црквених сасуда.
Наспрам Двора налази се православна Саборна црква посвећена Светом Николи са својим необичним торњем на којем се налази уска тераса. Овај храм подигнут је 1785. на месту старијег. Унутрашњост су украшавали многи истакнути српски уметници: Павел Ђурковић који је осликао иконостас, Никола Нешковић чије су слободностојеће иконе као и Паја Јовановић са своја два велика платна.
На крају Дворске улице лежи српска православна Успенска црква, посвећена богородици, слави велику госпојину. Подигнута је 1766. а импресивни иконостас из 1809. осликао је Арса Теодоровић, помгали су му Јосиф Рајков и Аксентије Поповић. Дрворезбарске радове извео је Аксентије Марковић.
Средишњим градским тргом, Тргом пободе, доминира високо здање у коме је раније био смештен хотел ''Србија''. Најважнија зграда овде је Градски магистрат у којој се данас налази Скупштина општине Вршац. То је комплекс који се састоји од три зграде грађене у три века. Њен најстарији део је зграда на углу Дворске и Доситејеве са два трга, грађена је у првој половини 18. века, а откупљена је за потребе Вршачке муниципије.
Класицистичког је стила и истиче се веома складним линијама, а посебно је краси истурени део - еркер на самом углу, као и украси око прозора на спрату. Други део зграде, такозвано ''Готско здање'' из 1860, окренуто према Тргу победе. Главни мотив мрко обојеног прочеља је средишњи део са балконом и градским грбом у медаљону и истакнутим неоготичким забатом. Унутрашњост Магистрата украшена је зидним сликама начињеним крајем 19. века, а на степеништу се налазе кипови девојаке које представљају четири годишња доба. Трећи део је саграђен на месту старих неугледних приземних грађевина 1962. године и изма улаз са улице Анђе Ранковић.
Највиша и најупечатљивија грађевина Вршца свакако је његова Римокатоличка црква - катедрала чија се два торња лако могу уочити још издалека. Ова импресивно неоготичко здање посвећено Светом Герхарду подигнуто је 1860-63. на основу планова локалног архитекте Франца Брандајса. Богата скулпторална декорација налази се углавном тек у вишим зонама торњева као и око портала и прозора. У унутрашњости, три брода цркве завршавају трима олтарима од којих је средишњи 1863. осликао Карл Гајгер, професор Бечке академије лепих уметности. Једна је од најлепших и највећих католичких цркава на овим просторима.
Архитекта Брандајс потписао је такође и нацрте за зграду ''Конкордије'' која стоји само пар стотина метара даље ка северу у улици Жарка Зрењанина број 20. Ово класицистичко здање са централним трактом наглашеним коринтским стубовима подигнуто је 1847. као хотел истог имена али му је касније намена промењена па је служило као нижа гимназија.Одмах иза угла налази се Народни музеј (Анђе Ранковић бр. 19, 013/822-569). У њему се могу видети археолошки налази са богатих ископишта око града, етнографска збирка као и велики број уметничких дела из 19. и 20. века. Посебан сегмент музеја посвећен је животу и раду Паје Јовановића и Јована Стерије Поповића.
На југоисточном ободу центра града, према Вршачком брегу, лежи Градски парк. Налази се на месту некадашњег имања угледне вршачке породице Шербл које је 1797. откупио Магистрат да би пола века касније почео да га уређује као градско шеталиште. Пажљиво одржавани, тад са стрелиштем, клизалиштем и касније тениским теренима био је надалеко чувен по својој лепоти. У последњих неколико деценија парк је прилично запуштен те је изгубио доста од свог сјаја али се и данас ужива у његовом огромном дрвећу и водоскоку са представама четири годишња доба.
Најлакши и најпопуларнији успон на Вршачки брег, тај најзападнији огранак Карпата, иде Омладинским тргом. Изнад Градског парка простире се нови комплекс спортске дворане ''Центар Миллениум''. Успон на брег започиње улицом Мате Матејића која се након неког времема претвара у вијугаво степениште. Прошавши цркву на Калварији која потиче из 1728. долази се до врха који краси Вршачка кула. Подигнута у 15. веку ова бранич кула једини је остатак некадашње тврђаве која се данас може познати само по остацима темеља. Срушена је у 18. веку када је изгубила свој војни значај. Сачињена од камена и опеке, кула носи одлике византијског начина зидања па ју је стога вероватно подигао деспот Ђурађ. Спољашње степениште води до другог од укупно три спрата који достижу висину од 20 метара. Ако наставите шетњу ка истоку наићићете на неколико видиковаца са изванредним погледом на град. Главни пут на исток води до планинарског дома на Широком билу, полазне тачке за пешачке туре по Вршачким планинама.
|