Др Трајан Качина, рођен је у Темишвару 1985. године. Основну школу завршио је у Николинцима, а потом гимназију „Борислав Петров Браца“ у Вршцу. Дипломирао је на Факултету за историју на Западном универзитету у Темишвару, где је завршио и мастер студије. Титулу доктора историјских наука стекао је на истом универзитету 2014. године.
12 година је радио као професор историје у школама са предавањем на румунском језику на територији Јужног Баната.
Активан је у научним истраживањима историје Вршца и околине. Објавио је више научних радова и рецензија у домаћим и иностраним публикацијама за историју и археологију, на српском, румунском и енглеском језиком.
Члан је Центра за историјске и археолошке студије при Факултету за Историју на Западном Универзитету у Темишвару, а учествовао је и у археолошким истраживањима Римског града Тибискума.
Од 2021. члан је Управног одбора Завода за културу војвођанских Румуна.
Ожењен је, отац четворо деце.

Мирослав Лепир, члан градског већа за образовање, спорт и омладину, из Павлиша, рођен je 1982. године, по образовању Мастер дипломирани инжењер машинства.
Од 2009. до 2012. године радио је за компанију ТСС Јуроп, на радном месту машински инжењер конструктор, а од 2012. године запослен је уу Школском центру „Никола Тесла“ у Вршцу као професор машинске групе предмета.
Учесник је међународног образовног пројекта Европскле комисије кроз програм Еразмус плус који се односи на увођење технологије 3-Д штампе у наставни процес средњих стручних школа.
Члан је пројектног тима - пројекта „Знањем до посла и паметног развоја Баната“ који се реализује у партнерству са Универзитетом „Политехника из Темишвара.
Члан је Савета за безбедност саобраћаја Града Вршца као и Савета Високе струковне школем за образовање васпитача „Михаило Палов“ Вршац.
Ожењен је, отац двоје деце

Слободан Јованов, члан градског већа за пољопривреду, из Вршца, рођен je 1980. године, по образовању Дипломирани инжењер пољопривреде.
Од 2006. до 2016. године радио је у више привредних друштава која се претежно баве пољопривредном делатношћу.
2016. године изабран је за члана Градског већа, ресорно задужен за пољопривреду.
Активно учествује у процесу комасације земљишта у чему Град Вршац заузима лидерску позицију у Србији и успешно је остварио сатрадњу са Немачком агенцијом за развој (ГИЗ)
Значајно је допринео јачању капацитета удружења пољопривредника као што су произвођачи меда, сунцокрета, а посебну пажњу посветио је унапређењу сарадње са вршачким винарима.
Учествовао је у борби против узорпације земљишта што је готово искоренило овај проблем у Вршцу и допринело издавању већих површина државног пољопривредног земљишта и закуп.
Отац је једног детета.

Дејан Чебзан, члан градског већа за инфраструктуру и комуналне делатности, из Вршцa, рођен je 1982. године, по образовању Мастер менаџер
Од 2005. па све до 2016. године, био је запослен у предузећу „Пасат“ доо Вршац
Од 2016. године налази се на месту Руководиоца угоститељста и туризма ЈКП „Други октобар“ Вршац, а од 2019. године до сада обављао је функцију в.д. директора предузећа „Хелвеција“ доо Вршац
Ожењен је, отац једног детета

Славишa Максимовић, члан градског већа за рурални развој, из Вршца, рођен je 1963. године, по образовању Економски техничар.
У претходне четири године обављао је функцију члана Градског већа ресорно задуженог за Рурални развој и координацију месних заједница. На истој функцији налазио се и у пероду од 2013. до 2014. године.
Заслужан је за унапређење функционисања месне самоуправе Града Вршца након избора за Савете месних заједница 2017. године што је резултирало видним враћањем поверења мештана сеоских насеља у Град Вршац.
Отпочело је решавање кључних комуналних проблема вршачких села. Основано је партнерство за регионални развој са општинама Пландиште и Бела Црква што ће омогућито доделу бесповратих средстава, а оставрена је и сарадња са регионим аиз Европске уније.
Радио је на унапређењу спортских садржаја, изграђена је сала у Великом Средишту, планира се завршетак сале у Уљми и почетак изградње у Гудурици. А савремени спортски терени направљени су у Ритишеву и Потпорњу.
Ожењен је, отац двоје деце

Ливија Станојев члан Градског већа за здравство, социјална питања и бригу о породици рођена је 1983. године у Вршцу, где и данас борави. Запослена је у Специјалној болници за психијатријске болести ''Др Славољуб Бакаловић'' Вршац, као сарадник у психо-социјалној рехабилитацији, где већ више од десет година успешно руководи “Одељењем за радну терапију и рекреацију”.
Радни век отпочела је као васпитач у Предшколској установи ''Чаролија''. Након завршетка специјалистичких студија, почиње да ради у Специјалној болници у Вршцу, где усавршава своја знања из области окупационо – радне терапије и кроз године рада гради јединствено одељење у Србији, које се бави терапијом која се односи на рад са психијатријским пацијентима, кроз разне активности.
Учествовала је на Националним конференцијама “Женске парламентарне мреже”, која је посвећена оснаживању жена Србије за политички и друштвени активизам.
Од 2016. године, одборник je у Скупштини Града Вршца.

Марио Опричић члан Градског већа за заштиту животне средине рођен 1990. године, по занимању Мастер аналитичара Заштите животне средине.
Учесник је пројеката финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Електропривреде Србије и Зелене коморе Србије. Аутор је објављених научних радова из поља енергетских карактеристика биомасе и обновљивих извора енергије и стипендиста “Хемофарм Фондације”.
Од 2014. до 2017. године, био је запослен у компанији „Хемофарм АД“, а потом до 2022. године у компанији „Atalian Global“. Од 2023. до јула 2024. године, радио је на месту саветника за запошљавање у Националној служби за запошљавање. Ожењен је, отац једног детета.