Природа
Вршачки брег, обронак Карпата познат је по благотворној клими, као и по бројним хранљивим и лековитим биљним врстама. Због богатства орнитофауне, Вршачке планине су 2000. године постале међународно значајно станиште птица у Европи (Импортант Бирд Ареа). Захваљујући свом јединственом положају у банатској низији, затим разноврсности флоре и вегетације, богатих шумских екосистема, лепих пејзажа и видиковаца, већи део шумског подручја ове планине је заштићено као парк природе. Вршачки брег представља излетничко-рекреациону зону локалног становништва, а забаву за себе наћи ће и љубитељи лова и риболова, с обзиром да постоје делови природе намењени управо овим активностима. Свима онима који воле да замене шетњу нечим динамичнијим, на овој планини се пружа могућност параглајдинга, као нешто екстремнијег облика уживања у природном амбијенту.

Фауна птица Вршачких планина, која броји више од око 130 врста, по много чему је вредна и особена. Брдске шуме представљају значајну одлику разноврсности станишта прица Војводине и у њима се гнезде шумске врсте попут шумске шљуке, црне жуне, планински шарени детлић и беловрате мухарице. Близина Карпата и спона са овом импознатном и посебном еколошком целином, омугућава и присуство врста којих у гнежђењу нема нигде другде у Војводини, попут планинске стрнадице, планинског детлића и змијара. Специфичност положаја на природним правцима комуникације, спони планинских маса, шума, равница и воде, ствара услове за врсте попут уралске сове и краткопрстог копца. Преко 90 врста птица које се гнезде на Вршачким планинама, будући ретке и угрожене, уживају законску заштиту на територији репулбике Србије. Вршачке планине уврштене су на листу подручја за птице од међународног значаја, Импортант Бирд Ареас – ИБА, чиме је на најбољи начин призната глобална вредност прица овог простора. Заштитом Вршачких планина као Парка природе, а од 2005. године као Предела изузетних одлика, на списку ретних птица овог поднебља нашли су се: Дугорепа или уралска сова, Орао змијар, Орао крсташ, Орао кликташ, Краткопрсти кобац, Осичар, Бела чиопа, Оморикаш, Стрнадица камењарка, Шумска шљука, Црна рода.

У животињском свету Вршачких планина има срна, дивљих свиња, зечева, дивљих мачака, лисица, а у пролазу се задржавају и вукови. На подручју Вршца живе: веверица, шумски пух. Јединствено гнездиште у нашој земљи има у Малом Риту барска шљука бекасина. Од змија најзаступљенија је белоушка, ређе шарка, а има слепића и смука. Једна врста зеленог гуштера сматра се да је раритет у Војводини. У речним токовима и у каналима има разних врста риба: штуке, шарана, сома, кечиге, караша и ситне беле рибе.

Флора- Биљни свет је веома разнолик. Највише је трава од којих посебан значај има кострика. На Вршачким планинама расту: смрека, црни бор, павит, пољски и брдски брест, буква, питоми кестен, више врста храста, бели граб, више врста липа, купина, шипак, пољска ружа, дивља јабука и крушка, бели и црвени глог, брекиња, оскоруша, рашљика (трн), дивља трешња, руј, клокочика, клен, млеч, жеста, дрен, свиб, бршљан, курика, пасрден, бели и црни јасен, обична калина, црвена зова, веприна. Све су то аутохтоне биљне врсте. Накнадно унете дрвенасте врсте су: багрем, јасика, бела и црна топола, врба ракита, дивљи кестен и разни четинари. На Вршачким планинама има 1.024 врста дрвећа, шибља и зељастог биља. Зна се за 22 биљне заједнице (фитоценозе) и то 10 степско-ливадских и 12 шумских.
  • 1
  • gik
  • parking
  • egradjanin
  • Interna revizija
  • softgreen
  • Interesovanje za vakcinu
  • banner-eVrtic.jpg
  • Uzmi racun i pobedi
  • Водич кроз мере подршке развоју иновативне привреде
  • banner-Covid19.jpg
  • banner_Uvid
  • Подршка социјалној  инклузији  Рома  у Вршцу
  • komasacijaCI.jpg
  • informator
  • banner_prenos
  • Portal bezbednosti saobracaja
  • E uprava
  • Грађански водич  кроз одлуку о буџету
  • Регистрација стамбених заједница
  • Регистрација стамбених заједница
  • Objedinjena procedura
  • LAP