Места за обилазак
Приликом посете Вршцу, препоручујемо Вам да их погледате.

КУЛА је остатак некадашњег војно стратегијског утврђења зиданог највероватније половином 14. века на врху истоименог брда.
ГРАДСКА КУЋА (Магистрат), у којој се данас налази Скупштина општине Вршац, је комплекс који се састоји од три зграде грађене у три века (18. - најстарији део је зграда на углу Дворске и Доситејеве са два трга, 19. - централна зградаса балконом и главним улазом са Трга победе и 20. - најновији део а улазом из улице Анђе Ранковић).
СТЕРИЈИНА КУЋА, прва је на Тргу Саве Ковачевића број 11 а друга у се налазила у Стеријиној улици бр. 43 (иста је срушена пре 2-3 године).
ЗГРАДА ДВА ПИШТОЉА налази се на Тргу Саве Ковачевића бр. 15, зидана је барокном стилу.
МАНАСТИР МЕСИЋ се налази у непосредној близини града (10 км). Према легенди настао је у 16. веку. Архитектура цркве носи обележја споја рашке и моравске традиције.
ДВОР ЕПАРХИЈЕ БАНАТСКЕ саграђен је половином 18. века (1757-60) у време владике Јована Георгијевића. У двору се налази и капела са чудотоворном иконом Пресвете Богородице и иконостасом великог сликара Николе Нешковића, деде по мајци Јована Стерије Поповића.
СТАРА АПОТЕКА "Апотека на степеницама" ("Код спаситеља"), налази се на углу улица Стевана Немање и Кумановске, монументална грађевина из друге половине 18. века представља леп примерак барокне архитектуре, приземна је са високим партером и спољним степеништем, по чему је и добила име.
УСПЕНСКА (мала) ЦРКВА, посвећена богородици и слави велику госпојину, саградјена је 1861. године, а иконостас је радио Арса Тодоровић а помгали су му Јосиф Рајков и Аксентије Поповић. Дрворезбарске радове извео је Аксентије Марковић.
САБОРНА (велик) ЦРКВА, посвећена Светом оцу Николају, налази се наспрам Епархијског двора и саградјена је 1785. године, на месту старе цркве. Иконостас је радио Павел Ђурковић. У њој се налазе и слике Симеона Јакшића, Михајла Поповића, десет целивајућих икона Николе Нешковића и две велике слике Паје Јовановића.
РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА, посвећена Светом Герхарду, налази се на углу улица Жарка Зрењанина и Вука Караџића, и грађена је 1861. године, а карактерише је неоготска архитектура и веома импозантна унутрашњост.
КАПЕЛА СВЕТОГ РОКА је једна од најстаријих сачуваних грађевина у Вршцу, подигнута у првој половини 18 века у знак захвалности због престанка епидемије куге. Налази се на Омладинском тргу.

Локални центри за окупљање:

ГРАДСКИ ПАРК у Вршацу је један од малобројних сачуваних паркова јавног карактера, мешовитог стила својственог за Европу 18. века, са значајним и ретким представницима дрвећа и жбуња домаћег и страног порекла, које је временом достигло импознанте размере и дубоку старост. "Шериблов мајур" је на лицитацији 15.01.1797. године откупила новооснована општина уједињеног Вршца, настала уједињавањем српске и немачке општине. 1848. године мења назив у "Градски парк". Захвата површину од око 7 хектара на којој се налази око 80 различитих врста растиња.
ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА основана одлуком Магистрата (1887) као Градска јавна и школска библиотека. Оснивач и први библиотекар био је Феликс Милекер. Библиотека је имала и образовну функцију, у њој се одржавају и многе манифестације и догађаји од културног друштвеног значаја.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ "СТЕРИЈА" - Уметничко одељење Министарства просвете (1920) доноси закључак да се у Банату оснује професионално позориште, избор је пао на Стеријин град. На седници Савета града, донета је одлука о оснивању Покрајинског банатског позоришта "Стерија" са седиштем у Вршцу чији је први управник Михајла Хаџи Димића.
ГРАДСКИ МУЗЕЈ - отворен је 26.01.1898, циљ је био прикупљање материјала о прошлости Вршца, а касније и из целог подручја око доњег Дунава. Године 1905. купљена је зграда забавишта за потребе Музеја и Библиотеке, за управника бива постављен Феликс Милекер. У тој згради Музеј се и данас налази (раде заједно до 1947.). Поред већ постојећих збирки Археолошке, Историјске и Нумизматичке, формирају се 1909. Етнолошка и Природњачка, а 1910. и Уметничка збирка.

Поред ових објеката Вршац има и бројне споменике истакнутим/знаменитим личностима:

Јован Стерија Поповић
у Градском парку и на Светосавском тргу (Руски парк);
Гаврило Пекаровић
у паркићу испред Здравственог центра;
Светозар Милетић
у Градском парку;
Жарко Зрењанин
на Светосавском тргу (Руски парк);
Страхиња Стефвановић
на Тргу Саве Ковачевића;
Бора Костић
на Светосавском тргу (Руски парк);
Јаша Томић на Светосавском тргу (Руски парк);
Жива Јовановић, Анђа Ранковић и Славко Мунћан у Градском парку;
Спомен-костурница учечсницима I Светског рата и учесницима НОР-а као и погинулим борцима Црвене армије - налазе се на православном гробљу.

ОКОЛИНА

ГУДУРИЦА село 15 километара удаљено одо Вршаца у коме, могло би се рећи, нема куће без винског подрума, она буквално лежи на подрумима. Према старој легенди, прве винограде засадили су монаси, у оближњем манастиру Месић, у 13. веку. У Гурудици се данас налази подрум Дворац пријатељства у коме се налази буре које потиче из 1871. у које стаје 26 хиљада литара вина или осморо одраслих људи. То је огроман подрум Вршачких винограда који годишње обиђе 10-так хиљада туриста и где се свакодневно одржавају мини-дегустације пића. На зидовима су изложени суви чокоти лозе налик на велике јеленске рогове и други експонати везани за производњу вина. Некад је ту радило тридесет кафана. Божанско пиће проба се овако: узме се гутљај, промућка благо у устима да би се осетио мирис и избацио кроз нос, а онда се на корену језика осети његов прави укус, и тек тада може да се лагано прогута. Бело вино се пије уз бело месо, а црна вина уз црна меса.

Занимљиво за обилазак се свакако и манастирска задања у Месићу и Малом Средишту.
  • informator
  • banner_prenos
  • E uprava
  • Objedinjena procedura
  • FFS
  • banner_Uvid