Na nedavno održanim "57. Mokranjčevim danima" u Negotinu, Mešoviti hor Muzičke škole „Josif Marinković" iz Vršca sa solistima LJubomirom Popovićem, tenorom i Darkom Manićem, basom, u negotinskom Sabornom hramu Svete Trojice predstavio se Liturgijom Svetog Jovana Zlatoustog koju je komponovao Karel Napravnjik, jedan od najznačajnijih horovodja Vršačkog srpskog crkveno pevačkog društva, a pod čijom je upravom ovo društvo pre jednog veka uveličalo ceremoniju prenosa zemnih ostataka Stevana Mokranjca iz Skoplja u beograd, kada su izveli Mokranjčevu "Jednu dragu" koja je tada naišla na najlepše kritike i pohvalu javnosti.

Delo Karela Napravnjikova poslednjih godina intenzivno istražuje i Tatjana Gerdec Mrdja, direktorka, profesor solfedja, teorije muzike, hora i korepetitor u Muzičkoj školi „Josif Marinković", čiji je Mešoviti hor i osnovan kako bi izveo Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog.

"U Maloj crkvi u Vršcu postoji nesistematizovana gradja Vršačkog srpskog crkveno pevačkog društva gde sam ja slučajno pronašla tri knjige njegovih dnevničkih beležaka i samim tim me je mnogo privuklo kakav je on imao pristup prema ne samo našoj horskoj muzici, već i prema načinu razvijanja kulturnog života i kako se, izmedju ostalog, neguje publika, kako se edukuju horski pevači, kako se vrši muzička pismenost. Karel Napravnjik je nastavio muzičku misiju koju su radili svi češki muzičari koji su dolazili u naše krajeve" kaže Tatjana Gerdec Mrdja, koja je dobar deo gradje dobila i od porodice kompozitora.

Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, delo koje je nastajalo od 1913. godine i koje je prvi put objavljeno 1927. godine, retko se izvodi u svojoj celini, pa je izvodjenje u Negotinu bila i premijera ovog dela na ovim prostorima. Napravnjikova Liturgija, ističe dirigentica, je definitivno „uzbudljiva jer se razlikuje od svih dosadašnjih".

-On je jako puno radio na izučavanju naše pravoslavne muzike i samim tim uveo je 1913. godine i prvi istorijski duhovni koncert po ugledu na rusku školu. U jednoj od svezaka postoje i zapisi gde je on prepisivao Mokranjca, a u Matici srpskoj postoji i pismo u kojem je rekao da je njega 1912. kad je došao u Vršac osim Vrščana i Hora privukao ga je i Stanković, ali ustvari Mokranjac, koji je za njega besmrtan - dodaje Tatjana Gerdec Mrdja.