Grad Vršac, godinama unazad, zauzima se za očuvanje i zaštitu životne sredine, a kako su reciklaža i navedeno procesi koji su nerazdvojni, aktivno se sprovodi politika unapredjenja za tu namenu i opredeljuju značajna sredstva.

Otpadni materijali u velikoj meri degradiraju životni ambijent, te se sve više sprovode aktivnosti, koje ukazuju koliko je bitna reciklaža otpada. Pored navedenog, u okviru projekta, sprovode se i aktivnosti koje se tiču sadnje velikog broja stabala, cveća, zelenila, kako u Gradu, tako i u naseljenim mestima.

Takodje, sprovode se radionice po školama, u okviru kojih se predstavlja tematika upravljanja otpadom, sa posebnim naglaskom na problem ambalažnog otpada, njegovom negativnom uticaju na životnu sredinu, ali i na ekonomsku vrednost. Najmladjim gradjanima se i kroz praktični deo podiže svest za očuvanje i zaštitu životne sredine.

Reciklaža doprinosi smanjenju otpada i zagadjenja, ali predstavlja i jedan od najbržih i jednostavnih načina za smanjenje karbonskog otiska. Karbonski otisak je jedan od najznačajnijih indikatora zagadjenja životne sredine. Obuhvata različite gasove, koji uzrokuju efekat staklene bašte i tako doprinose globalnom zagrevanju.

Metan pripada ovoj grupi gasova, a proizvodi se kada se organski materijali, uključujući papir, raspadaju pod anaerobnim uslovima (bez prisustva kiseonika), kao što je slučaj na deponijama.

Posmatranjem sopstvenog poslovanja i traženja opcija koje bi nam omogućile da poslujemo na održiviji način, jedan je od načina smanjenja karbonskog otiska,a to se može regulisati uz pomoć reciklaže.

Prilikom reciklaže papira i kartona utroši se 70 posto manje energije, nego za proizvodnju novog proizvoda od sirovina.

Na Gradsku vršačku deponiju, godišnje se odloži oko 40.000 tona otpada. U ciklusu reciklaže, sačuva se preko 100.000 kg papira i kartona , 290.000 kg staklene ambalaže i 220.000 kg pet ambalaže. Materijal koji sakupi radna jedinica, reciklira se i pretvara u novi proizvod. U budućnosti će se raditi na tome, da se što manje reciklabilnog otpada odlaže na deponiju.

Deponije su trenutno drugi najveći činilac koji doprinosi stvaranju metana, koji čovek proizvodi. Obzirom na činjenicu da je Grad Vršac , po ugledu na evropske metropole, pre nekoliko godina počeo sa uvodjenjem primarne selekcije otpada, koja podrazumeva da gradjani u svojim domaćinstvima odvajaju otpad, koji može da se reciklira, važno je naglasiti da će se na taj način na deponijama odlagati manje otpada, a samim tim će se proizvoditi manje metana.

Aktivnosti reciklaže imaju za cilj smanjenje zagadjenja čovekove okoline i očuvanja prirodnih resursa. Obzirom da su deponije ograničenog kapacitete, primarni cilj je da se što više reciklabilnog otpada spasi, što će produžiti vek gradskoj deponiji.

Zbrinjavanje ambalažnog otpada, koji obuhvata Pet, tvrdu plastiku, Papir - karton, Alu limenke i staklenu ambalažu, kao i sakupljanje, selektovanje i tretman - baliranje ambalažnog otpada, uz propisanu prateću dokumentaciju isporučuje se reciklerima - preduzećima, koja od otpada proizvode novi proizvod, što dovodi do značajnog smanjenja količine smeća, koje završava na deponiji.

Ovakav način upravljanja otpadom i gradjanima će donositi odredjene ekonomske benefite, poput umanjenog računa za komunalne usluge, pored prioritetnog zdravog okruženja.

"Grad Vršac slovi za jedan od ekološki najosvešćenijih gradova Srbije, što je posebno izraženo poslednjih godina, otkad je podignuta svest o tome koliko je reciklaža bitna. Za sprovodjenje aktivne politike unapredjenja zaštite životne sredine opredeljujemo značajna sredstva. Sadnjom stabala i četinara, ozelenili smo čitav Grad i naseljena mesta, a jako je bitno i pošumljavanje, koje dovodi do revitalizacije šumskih pojaseva i širenja zaštićenih vrsta biljaka i životinja. Plan je da se realizuje veliki broj projekata iz oblasti životne sredine, a sve u cilju stvaranja još kvalitetnijih uslova za život naših sugradjan", rekla je Gradonačelnica Dragana Mitrović.