На недавно одржаним "57. Мокрањчевим данима" у Неготину, Мешовити хор Музичке школе „Јосиф Маринковић" из Вршца са солистима Љубомиром Поповићем, тенором и Дарком Манићем, басом, у неготинском Саборном храму Свете Тројице представио се Литургијом Светог Јована Златоустог коју је компоновао Карел Направњик, један од најзначајнијих хоровођа Вршачког српског црквено певачког друштва, а под чијом је управом ово друштво пре једног века увеличало церемонију преноса земних остатака Стевана Мокрањца из Скопља у београд, када су извели Мокрањчеву "Једну драгу" која је тада наишла на најлепше критике и похвалу јавности.

Дело Карела Направњикова последњих година интензивно истражује и Татјана Гердец Мрђа, директорка, професор солфеђа, теорије музике, хора и корепетитор у Музичкој школи „Јосиф Маринковић", чији је Мешовити хор и основан како би извео Литургију Светог Јована Златоустог.

"У Малој цркви у Вршцу постоји несистематизована грађа Вршачког српског црквено певачког друштва где сам ја случајно пронашла три књиге његових дневничких бележака и самим тим ме је много привукло какав је он имао приступ према не само нашој хорској музици, већ и према начину развијања културног живота и како се, између осталог, негује публика, како се едукују хорски певачи, како се врши музичка писменост. Карел Направњик је наставио музичку мисију коју су радили сви чешки музичари који су долазили у наше крајеве" каже Татјана Гердец Мрђа, која је добар део грађе добила и од породице композитора.

Литургија Светог Јована Златоустог, дело које је настајало од 1913. године и које је први пут објављено 1927. године, ретко се изводи у својој целини, па је извођење у Неготину била и премијера овог дела на овим просторима. Направњикова Литургија, истиче диригентица, је дефинитивно „узбудљива јер се разликује од свих досадашњих".

-Он је јако пуно радио на изучавању наше православне музике и самим тим увео је 1913. године и први историјски духовни концерт по угледу на руску школу. У једној од свезака постоје и записи где је он преписивао Мокрањца, а у Матици српској постоји и писмо у којем је рекао да је њега 1912. кад је дошао у Вршац осим Вршчана и Хора привукао га је и Станковић, али уствари Мокрањац, који је за њега бесмртан - додаје Татјана Гердец Мрђа.