Светски дан особа са Дауновим синдромом установљен је 2006.године, а 21. март симболично је изабран за тај дан јер је у основи Дауновог синдрома хромозомопатија која се јавља услед присуства три уместо два хромозома на 21. хромозомском пару.

Поводом обележавања Сведског дана особа са Дауновим синдромом 21.03.2023. године у циљу подршке и скретању пажње шире друштвене заједнице на значај и важност прихватања , уважавања и ближег упознавања са способностима, карактеристикама и могућностима деце , младих и одраслих особа са Дауновим синдромом град Вршац обележен је овај датум активностима у сарадњи са ШОСО“ Јелена Варјашки“ и Удружењем МНРЛ „Отворено срце света“ , чији су чланови и особе са Дауновим синдромом.

Јуче је у просторијама ШОСО“ Јелена Варјашки“ одржана инклузивна радионица у којој ће заједно учествовати ученици ШОСО „Јелена Варјашки „ и ученици ОШ "Олга Петров Радишић". Након тога ученици из школе поделили су шарене чарапице које су направљене на радионици и представљају симбол особа са Дауновим синдромом. Активност је осмишљена у циљу скретања пажње шире друштвене средине на ове особе, њихове потребе и положај у друштву. Радионици су присуствовали Градског већа Маја Ристић –Лажетић и Мирослав Лепир.

Удружење МНРЛ „ Отворено срце света“, поводом обележавања Светског дана особа са Дауновим синдромом посетили су ученици Хемијско медицинске школе. Том приликом, гости су упознати са карактеристикама и могућностима особа са Дауновим синдромом, док је у другом делу одржана креативна радионица посвећена том дану.

Узроци настанка Дауновог синдрома
Настанак Дауновог синдрома најчешће је узрокован тризомијом двадесет првог хромозомског пара (95 одсто) у пренаталном периоду, неинвазивним тестовима идентификују се труднице код којих постоји повећана могућност за рађање детета са Дауновим синдромом, да би се даљим испитивањима (аминоцентезом, биопсијом хорионских ресица…) утврдило да ли је дошло до хромозомских аберација у ћелијама плода. Процењена учесталост појављивања Дауновог синдрома је 1:1.700 живорођених беба широм света. Клиничка слика може бити ублажена ако је код особе присутан мозаицизам Специфичне физичке одлике детета са Дауновим синдромом су: округла глава са заравњеним задњим делом , косо постављене очи, мале ушне шкољке, кратак врат, угнута база носа, мала уста, широке шаке и кратки прсти. На длановима особа са Дауновим синдромом може постојати такозвана бразда четири прста, то јест усек линија која се простире испод сва четири прста. Код ове деце уочљива је хипотонија мишића, као и хиперфлексибилност зглобова. Важно је напоменути да поред описаних и уочљивих физичких карактеристика на основу којих се може посумњати на Даунов синдром, коначна дијагноза мора да се заснива на анализи кариотипа ћелија. Даунов синдром представља најчешћи облик хромозомских аберација које доводе до интелектуалне ометености. У литератури се најчешће наводи да старост мајке представља узрочник јављања описаних хромозомских аберација. Према новијим истраживањима, 20 до 30 одсто деце са Дауновим синдромом рађају жене старије од 35 година, што не значи да и родиљи млађе животне доби не могу бити под ризиком. Код особа са Дауновим синдромом веома често присутне су аномалије срца , поремећаји рада органа за варење (сужење једњака) и штитне жлезде, присутни су проблеми са видом и слухом. Ове особе подложније су инфекцијама грла, носа и уха (упала средњег уха), које могу да угрозе слух детета, што се негативно одражава и на развој говора. Развој менталних способности је знатно успорен. Имају ограничене могућности одржавања пажње, снижен капацитет краткорочне меморије, редуковану способност формирања и употребе стратегије решавања проблема, тешкоће у разумевању апстрактних појмова и концепата, као и комплексних социјалних односа.

Третмани и рад са децом
Раном интервенцијом, која подразумева рад дефектолога и других стручњака, усмереном на децу до три године живота, у значајној мери може се превентивно утицати на настанак придружених поремећаја и стимулисати психомоторни развој. Посебно значајне активности које припадају процедурама ране интервенције, односе се на пружање активне подршке целој породици у виду информисања, саветодавног рада и практичне обуке. Већина деце са Дауновим синдромом у периоду раног детињства ређе остварује интеракције са родитељима и слабије одговара на подстицаје, али истрајност на њиховом укључивању у свакодневне активности породице има изузетно позитивне ефекте.
Начин на који је дете са Дауновим синдромом прихваћено у породичном кругу, позитивно утиче на развој комуникације, усвајање дневних животних вештина и успешније уклапање у социјално окружење. Подршка шире друштвене заједнице, неопходна је како би се оваквом детету омогућило да социјалне интеракције оствари и ван породичног круга. Деца са Дауновим синдромом могу бити укључена у предшколске установе у оквиру развојне групе за децу са сметњама у развоју или у редовне групе уз одговарајућа прилагођавања и подршку дефектолога. Некада су ова деца, као и малишани са интелектуалном ометеношћу друге етиологије, похађала наставу искључиво у школама за децу са сметњама у развоју. Данас постоји могућност да се укључе у васпитно-образовни процес и у редовним школама, али само уколико она може да обезбеди потребна прилагођавања и одговарајућу подршку. Без наведених предуслова, неће се развити сви дететови потенцијали, а могуће је и јављање негативних последица социо-емоционалне природе Уз интензиван и специјализован рад са дефектолозима и стручњацима других профила у тинејџерском добу могу да науче корисне вештине, а постоје и особе са Дауновим синдромом које у одраслом добу уз минималну подршку и усмеравање обављају активности самосталног функционисања и одговорности.
Особе са Дауновим синдромом као и сви други међусобно се разликују , али оно што их карактерише јесте да су изузетно срдачне, насмејане и емоционално топле са изразитом потребом за блискошћу и прихватањем од стране најближих као шире и околине