|
Подручје општине, па и сам град Вршац карактерише веома шаролика национална структура настала током векова, као последица честих миграционих кретања на овом простору, узрокованих многим историјским околностима. Најбројнија су била насељавања Срба кроз читав 15. век, и готово у континуитету, у већим или мањим таласима од 17-20 века. Задња већа досељавања вршена су колонизацијом после I и II Светског рата.
Током 18. и 19. века вршена је планско и систематско насељавање становника из Немачке, Италије, Француске и Шпаније. У истом периоду долази и до спонтаног насељавања других националности: Румуна, Мађара, Чеха, Словака и других. Данас у општини, у којој нема етнички чистог места, као и у самом граду, живи преко 20 националности.
Према последњем попису становништва обављеном 2002. године укупан број становника у општини Вршац износио је 54.369. У самом граду живи 36.623 становника док у околним насељима живи 17.746 становника. Број становника по км² је 67. Број становника је у константном опадању у односу на податке о броју становника из ранијих периода. Пад броја становника просечно износи 17 становника по години.
Највећи број становника забележен је 1961. (61.284), док је најмањи број био 948. (51.792). Највећа амплитуда пада забележена је у 1991. када је број становника опао за 6.453, као и 1948. када је број становника опао за 6.159. Запажа се да су то године у којима су била велика политичка превирања у земљи. Највећа амплитуда раста бележи се у 1961. (5690), у 1953. (3802) и у 1992. (3048). Такође, уочава се тренд стагнације у периоду од 2001-2005.
Кад је реч о природном прираштају, он има негативну димензију. На 1000 становника он износи -5, што значи да је у општини присутна “Бела куга” (већи морталитет од наталитета). Највећи негативни прираштај уочава се у 2005. (-6,1), док је најмањи био 2004. (-4,3), исте године био је и најмањи број умрлих одојчади и највећи број живорођених.
Просечна старост Вршчана је 40 година. У последње три године присутна је тенденција опадања просечне старости (око 2%). Највећи број становника се налази у старосној групацији од 45-49 година, док их је најмањи број изнад 80 година живота. У општини Вршац у структури становништва већи је број жена у односу на мушкарце. Процентуална разлика износи 4% у 2002. години. Интересантан је податак да је у старосној групацији од 0-19 година већи број мушке популације, од 20-29 година већи је број женског пола, док од 30-34 године опет преовлађује мушки пол, док након 35 године више има жена.
Национална структура становништва изгледа овако: најбројнији су Срби - 72%, затим Румуни - 11%, Мађари - 5%, Роми - 2%, Македонци и Хрвати са приближно 1%, а сви остали чине укупно 7% становништва општине Вршац.
Брачни статус, број породица и деце
Највећи број Вршчана у 2002. години је у браку - 40%, 35% није се никада удавало или женило, 17% су остали без брачног партнера, док је само 7% разведено. Интересантни је да има више неожењених мушкараца, него неудатих девојака, док је у укупној структури 38% разведених мушкараца, док је тај проценат код жена чак 62%. Лако је уочити да је чак четири пута више удовица, него удоваца.
Највећи број породица у Вршцу има једно дете (36%), међутим лош показатељ је да је чак 31% породица без деце. Са двоје деце је 29% породица, док са троје деце има свега 3% а са четворо - 1%. Породице са децом до 25 година старости чине 62%.
Када су у питању домаћинства, највећи број је оних са два члана. Затим следе домаћинства са једним чланом, те са три и четири члана. Веома је мали број домаћинстава са 5 и више чланова. Просечан број чалнова домаћинстава је 2,89.
Школска спрема и запосленост
Када је реч о образовању становништва, највећи број има средњу стручну спрему, што износи 42%, затим следе грађани са завршеним основним образовањем 24%, па са завршеним 7 разредом основне школе, приближно 16%, док само 10% становника има завршену вишу или високу школу (5% вишу и 5% високу). Без школске спреме или са права три разреда основне школе је 6,7%.
У 2004. години било је запослено 12.221 у предузећима, установама, задругама и организацијама. У предузетничким радњама било је запослено 4.330 у 1.562 радње, од чега је 1.339 регистровано у самом Вршцу, а 223 у насељима општине. Просечан број запослених у малом предузетништву је 2,8. Број активног пољопривредног становништва је 3.622 (20%).
У марту 2005. регистровано је 6.648 незапослених лица, а у марту 2006. - 7.104 лица. То је повећало стопу незапослености за 1,43% за годину дана, са даљим трендом раста. Најбројнија група незапослених у евиденцији Завода за тржиште рада су неквалификовани радници са 29,74% , док су високо образовани радници са 2,76% најмање заступљени.
Највећи индекс раста зарада остварен је у 2001. години (269,09%), док је најмањи забележен у 1995. години (1,47%). Највећи пад зарада забележен је у 1999. години и износио је 51,65%.
|