|
Име нашег града према писаним траговима први пут се појављује пре скоро шест векова, далеке 1427. године у облику ПОДВРШАН, у једном писму краља Жигмунда (1387-1439).
Крајем XVI века у списима се могу пронаћи облици ВАРСОЦЗ (ВАРШОЦ), ВЕРСЕЦЗ (ВЕРШЕЦ), ВИРСИЦЗА (ВИРШКА). Године 1694. забелезен је топоним ВЕРСОЦЗ (ВЕРШОЦ), а 1707. Године ВАРСАЦЗ (ВАРШАЦ).
У свим овим називима корен је српска реч "врх". Године 1427. испред наведеног основног значења стајао је префикс "под" што значи испод врха (брега) и то би био ПОДВРШАН. Касније се префикс "под" изгубио, а додат је завршетак "шац" корену речи "врх" и тако смо добили име које град носи и данас - ВРШАЦ (мали врх).
НАСТАНАК ГРАДА
Предео у коме се спајају две различите привредне површине - равница и Вршачке планине, одувек су привлачили људе да ту изграде своја станишта, јер је земљиште погодно за земљорадњу, виноградатство и сточарство, простране мочваре омогућавале су богат риболов, шуме пуне дивљачи биле су идеална ловишта.
Прва насеља јављају се у неолиту, у доба глачаног камена о чему сведоче археолошки налази. Људска насеља добијају сталнији карактер доласком Словена (позни средњи век) у ове крајеве, а пре њих овде су боравили Кимерци, Трачани, Келти, Скити, Дачани, Римљани, Сармати, Гепиди, Авари и други.
Први трагови насеља на Вршачком брду потичу из времена праисторије. Подграђе испод Вршачке куле (средњевековно утврђење) високо је 21 м, са зидовима дебелим 2,5 м. У њему се смењују мађарски и српски господари, а једно време био је у поседу Ђурђа Смедерервца о чему постоје и писани документи. 1425. године у време деспота Ђурда, Срби се насељавају и оснивају насеље Подвршац, а он утврђење на брегу повезује са својим главним утврђењима јужно од Дунава (Смедеревом) у чврсти одбрамбени систем.
Ова област била је раскршће многих путева, недалеко од Вршца пролазио је и римски пут, који је везивао Виминацијум (данашњи Костолац), Ледерату (на острву Сапаји, код Банатске Паланке), Аггидаву (сада Варадија) са лимесом у Поморишју. У средњем веку Вршац се налазио на путу који полази од Дунава и води ка Лугошу, Темишвару, Трансилванији, Понту и даље према украјинским степама и са севера према југу до Медитерана.
Данашњи симбол града, Вршачка кула, настао је у првој половини 15. века у време Угарске власти. Поједини извори говоре да је трврђава подигнута на месту староримске куле осматрачнице. Подигао је Ђурађ Бранковић после пада Смедерева за одбрану од Турака. Потврда овоме је да је утврђење на брегу изнад Вршца веома слично утврђењу изнад Смедерева.
Већ средином 15. века ова област позната је по својим винима која су била међу најтраженијим на угарском двору. Цесто се код историчара помиње 1494. година када се на двору угарског краља Владислава за буре вршачког вина плаћало 10,50 дуката.
Период турске владавине на овим просторима трајао је од 1552. до 1716. (укупно 164 године).
Када је 1552. године Ахмет паша освајао Банат, кренувши на Темишвар, Вршац и његова тврђава били су први на удару. Град је опустошен, а становништво се повукло у околна брда где је саградило мања насеља од којих су се сачувала само имена: Тополово, Лудош, Гробљиште, Црвенка, Манастириште и Јарак. Пошто су уништили град, Турци су на месту данашње Чукур-мале саградили четвороугану паланку, од набијача и коља, на обали језера које се простирало на простору Малог рита.
Народ Баната се побунио. Вршачки владика Теодор Несторовић, у договору са ердељским кнезом Баторијем, покрене народ Баната на устанак. Српске чете које су почеле да освајају и ослобађају банатска насеља, носиле су пред собом барјаке са извезен ликом Светог Саве, како би им уливао храброст и давао нову снагу. Исправа су имали пуно успеха И између осталих ослобођен је и Вршац. Како би потпуно уништио српски национални и верски занос, турски војсковођа Синан паша, наредио је да се из манастира Милешеве, донесу мошти Светог Саве и спалио их у Београду. Била је то освета за српске ратне успехе.
Једна чета устаника под вођством Јанка Лугошана зв. Халабура опседала је Вршачку кулу. Заповедник тврђаве, изазове на двобој Јанка Халабуру, те Јанко у том двобоју одруби главу аги. Та победа појављује се као један од симбола амблема града (изнад утврђења-куле види се рука са мачем и одсеченом турском главом). Крајем лета стиже Хасан паша који својим снагама потуче устанике и започне са осветом. Већина Срба се повукла, сам Халабура неколико дана касније погине у битци код села Парте. Највећи део народа побегне са владиком у Ердељ да се склони од турског гнева, а Вршац је након тога у потпуности попримио орјентални изглед.
Вршац у XVIII и XIX веку
Турке је из града протерао војсковођа Еуген Савојски 1716. године, чиме је отворио нову епоху у историји града. Вршац улази у састав Тамишког Баната са седиштем у Темишвару. Град постаје седиште новооснованог Вршачког дистрикта (1718.) који је обухватао 72 насеља и око 3.500 кућа.
Од 1717. године у ове крајеве стижу групе колониста из Немачке, Француске, Италије и Шпаније, првенствено виноградари. Истовремено у Вршац се сливају многи досељеници из Србије, прветежно занатлије и трговци, Срби и Цинцари. Тада је крај старог (Српског Вршца) основано и немачкко насеље (простор данашњих улица - Стеријине и Хероја Пинкија). Српским делом управља кнез, а немачким шулхајз (кмет). Аустријски двор је 1794. године одобрио је уједињење Српског и Немачког Вршца и тако је 1795. годне створен јединствени град у коме су власт, на основу посебног уговора, делили Срби и Немци.
У овом периоду саграђене су многе грађевине које су сачуване и до данас. Једно од најстаријих здања је црквица на Брегу, Капела св. Крста, која је зидана 1720, Капела св. Рока 1739, Двор православне епархије банатске 1759, Црква успенија св. Богородице 1763. (позната као Мала или Алексина црква, зидана је средствима трговца Алексе Николића), Саборна црква 1783-85. (посвећена св. Николи). Из тог времена је и зграда прве апотеке "Код Спаситеља" 1783. (Апотека на степеницама). Најстарији део вршачке Градске куће такође је грађен крајем XVIII века.
Вец 30-тих година XVIII века овде раде прве основне школе, а од 1790. године и прва латинска гимназија. Током следецег века у Вршцу се оснивају многе школе као што су: занатска, реална гимназија, пољопривредна, виша девојачка, учитељска и др. Многе позоришне дружине и позоришта гостују у Вршцу и бораве у њему чак по неколико месеци.
Град 1804. год. добија Тржишну повељу Фрање II за храбро држање његових становника у ратовима против Турака 1787.-1791, а 1817. постаје слободни краљевски град у ондашњој Аустроугарској.
У граду ради 13 великих занатских удружења (еснафа) који окупљају неколико стотина, па и преко 1000 занатлија. Трговина нарочито добија у замаху 1857. године када се град железницом, с којом долазе телеграф и брза пошта, повезује са Темишваром, а даље са Европом и на југу са луком Базијаш на Дунаву, преко које роба иде на Црно море и даље према истоку. Убрзо се отварају прве банке, граде млинови и велике занатске радионице које се претварају у фабрике пољопривредних машина, првенствено оних намењених виноградарству.
Калдрмисање улица и тргова почело је 1820, а следеће године отворена је друга апотека. На, тада новом, православном гробљу подигнута је 1837. црвка "Свих светих". Прво акционарско друштвно из редова занатлија, формирано 1833, саградило је хотел "Конкордија" 1847. године. У Градском парку (подигнут 1797.) изграђена је 1803. године "варошка арена" за јавне приредбе и наступе са око 400 места. Подаци о првим библиотекама говоре да су Вршчани имали јавне читаонице већ 1840. године, да би се касније оснивале и истовремено радиле и по три библиотеке.
Револуционарна збивања 1848. год. захватила су више европских земаља, проширивши се и на Хабсбуршку монархију, у чијем саставу је била и данашња територија Војводине.
1859. године преко Месића је подигнуто 7 мостова, уз стари део назидана је нова зграда Магистрата, а 1860-63. и нова католичка црква у истом архитектонском стилу. 1873. изградњом и уређењем променаде на данашњем Светосавском тргу, оформљено је градско језгро, добивши изглед какав је углавном сачуван и до данас. Швајцарски трговац Бернард Штауб подиже у Вршцу подрум "Хелвеција" 1880. (капацитет 10.000 хл) а вршачки виногради излагажу своје производе у свим већим европским градовима: Бечу, Паризу, Лондону, Бриселу, Бремену, Линцу, Будимпешти. 1891. почело се са асвалтирањем улица и тргова. Прве сијалице засветлеле су у домовина 1897. када је прорадила градска електрична централа, а телефонска централа из 1892. спојена је на међуградску везу 1901. године. Нова зграда железничке станице саграђена је 1900. године.
Вршац је 1872. постао самостална муниципија, добио је свог првог жупана и првостепени суд.
И светски рат
Крајем 19. века у Вршац продиру социјалистичке идеје, снажним деловањем групе "Вршачки социјалисти" (Лаза Начић и Јаша Томић) шире се социјалистичке идеје међу омладином, радницима, занатлијама и ситним трговцима.
У 20. Вршац је ушао као град са 25.000 становника и са доста развијеном малом индустријом, снажном трговином и обновљеним виноградарством, добрим саобраћајним везама са свим правцима Аустро-Угарске и Европе, великим бројем културних и просветних установа, разним удружењима, бројним листовима на српском, немачком и мађарском језику, неколико штампарија, два стална и више повремених биоскопа.
По избијању I светског рата, статус српског становништва се изменио, многи угледни Срби послати су у прогонство. У граду су престали да излазе листови на српском језику. Један део српске омладине, војних обвезника, мобилисан је у аустро-угарску војску и послат на западни фронт према Италији или на источни - према Русији. Немачка војска стиже у Вршац 1915. године, почиње са утврђивањем града, копајући ровове и градећи пут за топове до Куле како би оданде могла да контролише околину. 10. новембра 1918, пошто се немачка војска повукла према Темиштвау, у Вршцу улазе српске јединице на челу са мајором Душаном Додићем.
Живот се у граду сада оганизује у оквиру нове државе, али због близине границе, Вршца је убрзо изгубио велико трговачко и сировинско залеђе, почео је екононски да стагнира. Ипак нешто од раније индустрије и даље постоји а оснивају се и неке мање фабрике, као што су фабрика саламе, фабрика шпиритуса, коњака, шампањца, још увек раде индустрија намештаја и нешто мањих хемијских фабрика, док је и даље најзначајнија производња вина од чије је продаје углавном зависио просперитет града.
II светски рат и новија историја
Између два рата, у Вршцу делује више политичких странака међу којима се по снази истичу Радикална и Демократска странка као најбројније. У илегали делује и Комунистичка партија Југославије, која је у Вршцу имала известан број истакнутих активиста као што су Жарко Зрењанин, Борислав Петров, Јелисавета Петров, Жива Јовановић и други. Односи међу народностима, посебно Србима и Немцима, у граду почињу да се заоштравају са појавом фашизма у Немачкој.
Други светски рат (1941-1945) донео је велике патње, разарања, жртве и страдања народа на овим просторима. После слома фашизма Вршчани су се одужили својим јунацима и великанима, тако што њихова имена носе бројне улице, тргови, школе а у парковима се налазе вајарска дела која представљају познате личности.
Неколико дана по ослобођењу града у Вршац стиже и део Главног штаба народноослободилачке војске на челу са врховним командантом - Јосипом Брозом Титом, одавде се командује борбама за ослобађење Београда. Велики број Вршчана бива моблисан или се добровољно укључује у народноослободилачку војску и одлази на сремски фронт, а затим се бори до коначног ослобођења земље.
Највеће етничке промене настале су последњих дана II Свског рата када су локални Немци избегли пред Црвеном армијом. Долази до систематске демографске и побличке промене, комунисти презимају сву власт. Земља, имања, фабрике, зграде ... одузимају се староседеоцима и додељују подобнима. До педесетих година XX века траје пљачка, насиље, малтретирање и убијање, да би касније град почео да живи као и сви други у СФРЈ. Осамдесетих година XX века Вршац почиње да излази из привредне таме и развија имиџ успешног града.
Данас је то град са развијеном мрежом школа, спортских друштава, културних институција, здравствених установа, а пре свега град са јаким привредним потенцијалом на чијим основама је изградио свој просперитет за 21. век. Вршац са патином дуге и бурне прошлости спремно је закорачио у нови миленијум.Данас, као и у већем делу своје прошлости, Вршац са околином представља мултинационалну средину у којој се поштују права човека без обзира на верску припадност.
ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ
Никола Нешковић (1720-1775), иконописац, деда Јована Стерије Поповића, осликао капелу у Епархијском двору.
Јосиф Јовановић Шакабента (1743-1805), вршачки владика, мецена и пријатељ Доситеја Обрадовића, оснивач Граматикалне школе, инцијатор да Вршац добије статус слободног краљевског града.
Ђорђе Арсенијевић Емануел (1775-1837), генерал руске војске, освајач Кавказа, учесник ратова против Наполеона, председник суда декабристима.
Јован Стерија Поповић (13.01.1806-10.03.1856.) српски књижевник. Сматра се оснивачем српске драме. Први је и један од најбољих српских комедиографа, министар просвета у Србији, оснивач Народног музеја у Београду.
Гаврило Пекаровић (1812-1851), лекар педијатар, Стеријин пријатељ познат по "Чедољубљу" првој књизи у нас о неговању деце.
Лаза Нанчић (1854-1887), поазнат вршачки социјалиста, писац и оснивач читаонице.
Јаша Томић (1856-1922), наследник Светозара Милетића у радикалној странци, плодан писац песама, новела, романа, памфлета и чланака.
Феликс Милекер (1858-1942), оснивач Народног музеја у Вршцу и његов дугогодишњи управник, писац великог броја књига и студија, најпознатије дело је о историји овога града "Повесница града Вршца".
Павле Паја Јовановић (1859-30.11.1957.), један је од највећих српских сликара и типичан представник академског реализма.
Ференц Херцег (1863-1954), један је од најплоднијих и најчитанијих мађарских прозних писаца свих времена
Милан Јовановић (1863-1944) један од најпознатијих српских фотографа, брат Паје Јовановића, реномираног српског сликара.
Султана Цијук (1871-1935), оперска дива, певала на познатим европским сценама, а била је члан позоришта у Београду и Новом Саду.
Драгиша Брашован (1887-1965), познати архитекта чија дела красе многе наше градове, нпр. зграда Извршног већа Војводине у Новом Саду.
Борислав Костић (24.02.1887-03.11.1963) титулу шаховског мајстора освојио је на турниру у Будимпешти 1909, а велемајстора у Сан Рему 1911. Током своје богате шаховске каријере учествовао је на највећим турнирима широм света. Био је велики познавалац шаховске теорије а велики број његових партија забележен је у Шаховским уџбеницима.
Жарко Зрењанин (1902-1942), народних херој у II светском рату, родом из Избишта, по њему је данашњи Зрењанин добио име.
Васко Попа (29.06.1922-05.01.1991) један од посљедњих оригиналних песника српске модерне књижевности.
Рада Ђуричин (31.05.1934. у Вршцу) српска глумица. Дипломирала 1958. на Факултету драмских уметности и 1961. на Филозофском факултету у Београду.
Теодор Несторовић, бискуп у Вршацу и вођа Банатског устанка против Турака 1594. године
ЗНАЧАЈНИ ДАТУМИ
XV век - подигнуто утврђење Кула,
1425 - У време Ђурђа Смедеревца Срби се насељавају и оснивају насеље Подвршац,
1439 - први писани документ у коме се помиње Вршац,
1481 - Срби из околине Смедерева и Крушевца насељавају се и оснивају "Пожаревачку малу",
1494 - двор угарског краља Ладислава II купио буре нашег вина,
1552 - Турци освајају Банат и Вршац,
1594 - Вршчани се дижу на устанак против Турака под вођством Јанка Халабуре,
1602 - последња битка са Турцима и пад Вршца, основана "Чукур-мала",
1641/46 - насељавање Румуна из Мале Влашке,
1660 - први пут се поуздано помиње манастир Месић,
1664 - турски путописац Евлија Челебија боравио у нашем граду и оставио запис о Вршцу,
1690 - за време сеоба Срба, под Арсенијем Чарнојевићем, досељеници из Пећи оснивају "Пећку малу",
1695 - обнављање Банатске епархије са седиштем у Вршацу,
1717 - крај турске владавине у Вршцу и почетак насељавања колониста из Немачке
1718 - град добија прву пошту и тржишно право,
1720 - сазидана капела на Брегу, а Вршац постаје седиште дистрикта,
1723 - изградња римокатоличке цркве,
1727 - отворена прва основна школа,
1728 - саграђена права православна црква,
1732 - подигнута зграда магистрата - најстарији део Градске куће,
1742 - почеле са радом камерална пивара и свилара,
1757 - саграђен Двор Епархије Банатске са капелом, а садашњи изглед добио 1907.
1761/64 - саграђена Успенска (мала) црква,
1767/69 - ископан Терезијин (Вршачки) канал,
1768 - основана Богословија,
1779 - у порти Саборне црвке отворена прва српска болница,
1784 - отворена прва апотека у Вршцу- "Апотека на степеницама",
1785 - саграђена православна Саборна црква,
1792 - основана Граматикална школа - нижа латинска гимназија (радила до 1819),
1792 - извршен први званични попис становништва - Вршац је тада имао 8.402 становника
1793 - одржана прва позоришна представа у Вршцу,
1794 - уједињене општине српског и немачког Вршца,
1797 - подигнут је Градски парк,
1804 - Вршац добија повељу са тржишним правом (грб града),
1810 - почела са радом фабрика ципела,
1817 - Вршац добија Привилегију слободног краљевског града,
1837 - у Пешти је штампан "Кир Јања" Јована Стерије Поповића,
1839 - саграђена црква на православном гробљу,
1847 - подигнута зграда хотела "Конкордија", а после пар година дата за потребе школе
1850 - Вршац добија право градско осветљење - лампе са уљем,
1851 - Почела са радом Нижа реалка и Занатлијска школа,
1856 - почиње са радом прва штампарија "Кирхнер",
1857 - у Вршцу је одржана прва изложба грожђа и вина,
1858 - Вршац добија железничку пругу, станицу и телеграф; исте године основано стрељачко друштво
1861 - изграђен нови део Градске куће,
1863 - довршена је римокатоличка црква,
1865 - почела са радом фабрика намештаја,
1870 - отворена Грађевинска школа и основано друштво "Пријатељи природе",
1871 - одржана скупштина Уједињене омладине спрске (присуствовао и Светозар Марковић),
1872 - саграђена Српска болница код православног гробља (касније претворена у сиротињски дом),
1875 - почела са радом фабрика пољопривредних машина,
1878 - отворена ливница, специјализована за производњу преса за грожђе,
1880 - саграђен велики вински подрум "Хелвеција" и отворена фабрика коњака,
1885 - основано друштво "Риклијанер" и изграђен први туристички објекат на бреку Кула,
1887 - основна Градска библиотека,
1894 - основан Градски музеј
1897 - почела рад електрична централа, основан први бициклистички клуб у граду и одржана прва биоскопска представа,
1902 - почела са радом Пољопривредна школа, одржан Конгрес винара и виноградара,
1903 - основан фудбалски клуб и одржана прва фудбалска утакмица у Вршцу,
1906 - основан тениски клуб,
1912 - саграђена румунска црква и санаторијум "Санитас",
1920 - почиње са радом српска Учитељска школа и покрајинско позориште "Стерија" као и војна музичка школа,
1922 - основна фабрика калупа "Зенит",
1926 - почела са радом фабрика дезинфекционих средстава "Бриксол",
1928 - основана фабрика бомбона и чоколаде "Ифко",
1933 - откривена спомен биста Јовану Стерији Поповићу,
1938 - основана музичка школа "Јосиф Маринковић",
1941 - немачке фашистичке снаге окупирале град и као одмазду стрељале 30 људи,
1944 - формиран Вршачки партизански одред,
1944 - 02. октобра Вршац ослобођен од фашистичког окупатора - Дан ослобођења,
1945 - основано Народно позориште "Стерија" и Градски синфонијски оркестар.
|